Dripacka internacionala:

Legija stranaca

Iza nepotrebne i nervozne afere oko zabrane beogradskog "Svedoka" stoje veoma zanimljiva pozadina i još zanimljiviji ljudi: špijunsko-legionarski polusvet, krijumcari i mundosi, lokalne mafije, lepotice "pinkuše" i Arkanovi mnogobrojni kumovi i poslovni partneri iz "zlatnog doba" sankcija 1992–1995. Nije bez neke skopski "Svedok" krenuo u pricu sa Ulemekom Lukovicem Legijom

Skandal je pukao kada je policija prošle nedelje pocela da pleni onoliko tiraza beogradskog "Svedoka" koliko je mogla da uhvati, preventivno, u ocekivanju rešenja okruznog tuzioca o privremenoj zabrani lista. Rešenje je donekle kasnilo; cini se da ideja o zabrani nije nastala u Tuzilaštvu. Kad se i ta administracija konacno sredila, dobar deo tiraza vec je bio prodat. Nije cudo: na naslovnoj strani kocoperi se licno Milorad Ulemek Lukovic Legija sa slavodobitnim naslovom "Legija progovorio"; nad tekstom je nadnaslov "MEGASENZACIONALNO" (to nema ni u slicnoj hrvatskoj bratskoj štampi). Tekst je ilustrovan slikama begunca, ukljucujuci i slike iz glasnika Stranke srpskog jedinstva od pre nekoliko godina.

IRACIONALNO I RACIONALNO: Sporni intervju preuzet je iz skopskog nedeljnika "Svedok", štampane stvari inace veoma zanimljive: list na naslovnoj strani ima podnaslov "Makedonska nacija" i markicu u evropskim bojama, sa sve zvezdicama u kojima piše cirilicom "Hell Press" (paklena štampa). Bratski beogradski "Svedok" dobio je elektronskom poštom tekst onoga za šta se tvrdi da je intervju sa Legijom dan pre objavljivanja makedonskog imenjaka i preneo ga cak sa makedonskim originalom na cirilici (kao da im inace ne bi verovali i kao da to ionako nije svejedno...). Sadrzaj tog teksta, medutim, ispod je svakog ocekivanja, cak i pesimistickog: u tom intervjuu lice predstavljeno kao Legija prakticno muce kao govece; reklo bi se da je pijan, drogiran ili probuden iz dubokog sna. Tu niti jednog podatka o bilo cemu nema, osim kuknjave o Arkanu i Ceci i opštoj nepravdi nanetoj "komandantima" prošlim i sadašnjim. I to je jedina crta koja bi u nekoj analizi mogla da ukazuje na Ulemeka Lukovica: slicna kuknjava javlja se i u Legijinom pismu srpskoj javnosti iz januara ove godina; jasno je da misli na Arkana i sebe.

Posebno je pitanje da zašto je taj broj "Svedoka" zabranjen presudom Okruznog suda; recimo samo da to izgleda kao gest nepromišljen i iznuden. Nepotrebne izjave ministra kulture Branislava Lecica na tu temu samo su pogoršale opšti utisak. To se jednostavno ne radi: novine se ne zabranjuju bez zaista preke potrebe jer je od toga uvek veca šteta nego korist; to je znao i onaj Miloševic iz Sheveningena. Ali, ajde dobro, to je ionako iracionalni deo price.

Racionalni deo je zanimljiviji: pre svega, postavlja se pitanje autenticnosti intervjua. Toma Avramski, glavni i odgovorni urednik skopskog "Svedoka", tvrdi da je intervju autentican i da je u stanju to da dokaze fotografijama svog novinara (pod pseudonimom Nikolas A.) i Legije; cim sutra (sreda, 11. jun) izade novi broj, znacemo, jer se ovi redovi pišu u utorak uvece. Izvori "Vremena" iz Skoplja i iz tadašnje (1987–1990) Uprave bezbednosti JNA, medutim, ne iskljucuju mogucnost da su Avramski i Legija u kontaktu: naime, rec je o malo duzoj prici koju cemo ovde sazeti, kao i o mrezi poslovno-kriminalnih veza koja se godinama gradila na liniji Beograd–Skoplje.

LEGIONAR U SLUZBI: Toma Avramski, bivši vojnik francuske Legije stranaca (tvrdi da je tamo proveo šest godina), pojavljuje se u Beogradu negde 1987–1988. kao "poslovan covek" i otvara neko predstavništvo za racunarsku trgovinu u Sava centru. Smuvao se, a mozda i ozenio, cerkom jednog zastavnika iz Uprave bezbednosti SSNO, coveka na "izuzetno osetljivom polozaju u Generalštabu". Ti zastavnici inace rade vazne stvari, bez obzira na naizgled nizak cin. Preko tasta se polako infiltrirao u SSNO-a i vojsku; nije bilo teško: Toma je omalen, ali veoma šarmantan, simpatican, druzeljubiv i nadasve velikodušan covek; osim toga, svašta zna o racunarima. Zbog svog prisustva na sve zanimljivijim mestima u i oko vojske uskoro je privukao neizbeznu paznju Uprave bezbednosti: napravljen je plan obrade lica, a šarmera Tomu dobio je u rad izvesni kapetan koga cemo zvati Rile, ciji sektor rada je, izmedu ostalog, i Legija stranaca, to jest naši drzavljani koji tamo sluze ili su sluzili. U cestim i prijateljskim kontaktima Toma Avramski ispricace kapetanu Riletu kako u Parizu drzi detektivsku agenciju koja sjajno radi jer je on, Toma, saradnicka veza francuske sluzbe bezbednosti DST (Direction de securite de territoire), njihove Udbe. O Legiji stranaca i jugoslovenskim drzavljanima dao je mnoge i zanimljive podatke. Osim toga, Toma Avramski veoma je blizak i sa pariskim centrom VMRO; o tome je, kaze Rile, "pruzio dragocene podatke koje je Uprava bezbednosti podelila sa Upravom za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju SSUP-a i sa Sluzbom drzavne bezbednosti RSUP-a Makedonije i Srbije". Po toj liniji VMRO-a on cesto putuje iz Beograda i Skoplja u Bec i Pariz; izgleda za racun i DST-a i SDB-a i UB SSNO-a.

Toma Avramski ima para u to vreme: iznajmljivao je helikoptere od Ratnog vazduhoplovstva i leteo okolo, po susednim zemljama, uglavnom na razne fudbalske utakmice. Sasvim prirodno se zblizio i sa Zeljkom Raznatovicem Arkanom, što je bio pocetak jednog lepog prijateljstva.

Toma Avramski poceo je uskoro da iritira operativce Uprave bezbednosti, jer se nekako uvukao u posao servisiranja njihovih racunara – na šarm, naravno, a uprkos upozorenjima kapetana Rileta i njegovih kolega. Viši cinovi, medutim, verovali su mu. Stvar je postala ozbiljna kada je Avramski, "da uštedi pare vojsci", predlozio da racunarske hard-diskove iz Uprave bezbednosti nosi na dubinsko cišcenje u Bec. Svaki bolji softveraš zna šta se sve moze rekonstruisati od obrisanih podataka dobrom analizom hard-diska. Štaviše, pokušava da dobije pristup najdelikatnijem delu Uprave bezbednosti SSNO-u, CDOK-u (Centru za dokumentaciju, glavnoj arhivi Sluzbe). Osim toga, pokušao je da potplati kapetana Rileta "sumom novca od koje sam tada mogao da kupim dva auta". Rile je novac uzeo i predao ga u Upravu bezbednosti sa sluzbenom zabeleškom o celom dogadaju; tada su se odnosi ohladili, a Toma Avramski zatvara ducan u Sava centru i nestaje iz opticaja. Ponovo ce se pojaviti tek u Skoplju, po proglašenju nezavisnosti Makedonije, hvališuci se da je bio "likvidator KOS, glavni covek za softver cele bivše JNA" i u tom pravcu. U haosu nove drzave, a uz podršku starog SDB RSUP-a Makedonije, kome je mnogo pomogao, Avramski se plasirao na dobru startnu poziciju za buduce poslove.

Vreme za prave poslove – ne samo za šarmera Avramskog nego i za mnoge druge slobodne umetnike – nastupilo je u junu 1992, kada su SR Jugoslaviji uvedene sankcije. Odredenu infrastrukturu Arkan je vec bio postavio po Makedoniji, preko svojih mnogobrojnih kumova, fudbalskih veza, ali i preko vevcanske mafije, mocnog lobija iz Vevcana, bogatog pecalbarskog sela. Sada na scenu stupaju stare legionarske veze: Avramski i Ulemek Lukovic sluzili su u Legiji stranaca u isto vreme, kao – uostalom – Ante Gotovina i još neki likovi iz naših ratova. Osim njih i Vevcanaca, tu je i drzavna struktura VMRO, koja se na pare i špijune nikada nije gadila. Tako pocinje velika i slavna operacija šverca nafte i derivata, cigareta, a usput i narkotika, oruzja, osetljive elektronike i vojne opreme preko Makedonije u Srbiju. Profiti su toliko veliki (stanovništvo Srbije placa i ne pita!) da se ugraduju svi: od Arkana kao glavnog organizatora, preko investitora Vevcanaca i drugih pa do makedonske policije i carine. U pricu je, kazu skopski izvori "Vremena", bio upetljan i izvesni Manoli, blizak prijatelj Ljupceta Georgijevskog, koji se nedavno iz razloga urodene opreznosti odselio u Australiju, zatim osnivac i prvi urednik skopskog "Svedoka" Orce Korunovski, "kljucni Arkanov covek u Makedoniji", "kogo lani pod nerazjasneti okolnosti go utepaa vo Varna, Blgarija" (razumeli ste). Arkan ima mnoge kumske i poslovne veze u Vevcanima, odakle poticu mnoga vazna imena makedonskog biznisa, ali i tajnih sluzbi. Glavna zvezda je, medutim, Stanislava Cocoroska, televizijska lepotica-pinkuša i estradna pojava: ona je na televiziji A-1 nedavno tvrdila da ima video snimke koji pokazuju povezanost makedonskih politicara sa srbijanskom mafijom. Iz Vevcana je i njen rodak Slobodan Bogoeski, bivši šef tajne sluzbe u Makedoniji i "jedno od najdubioznijih lica na makedonskoj sceni".

Po toj istoj arkanovsko-legionarskoj liniji dolazi 1997. do bratske saradnje Jedinice za specijalne operacije i MUP-a Makedonije: Ulemek Lukovic i njegovi ljudi odlaze da obucavaju makedonsku specijalnu jedinicu Lavovi. Kako su ih obucili vidi se iz pojacanog zanimanja Haškog tribunala za Lavove, kao i iz ponovljenih oruzanih pobuna te jedinice poslednjih godina. Legija se, kazu naši skopski izvori, prometao po Makedoniji veoma cesto; na Ilinden 1997. bio je prisutan na proslavi, "Da li kao predstavnik Legije stranaca ili francuske vlade?" pitao se skopski magazin "Forum" krajem aprila. Po liniji velikog šverca, kazu u Skoplju, kumanovski VMRO se povezao i sa zemunskim klanom: Kumanovo je, preko prelaza Prohor Pcinjski, bilo jedan od najjacih kanala šverca nafte (preko firmi poput Interfalko, bliskoj Bogoeskom, šefu drzavne, i Pavlu Trajanovu, šefu javne bezbednosti) i svega drugoga. Išlo je i u drugom smeru: "Forum" tvrdi da je stoka iz Srbije išla u Evropu preko firmi izvesnog Vance Cifliganca (doktor nauka i pelivan), sa laznim deklaracijama porekla.

U meduvremenu je MUP Srbije zamolio MUP Makedonije da sa Tomom Avramskim obavi informativni razgovor na okolnost gde je Ulemek Lukovic Legija. Avramski je opet odlucio da se ukloni i pobegao je u inostranstvo, tvrdeci odande da on sa Harijem Kostovim, makedonskim ministrom unutrašnjih poslova, "nema šta da prica"; kaze da je poveo i svog novinara koji je intervju napravio (ako takav covek uopšte postoji, to jest). Gospodo draga, on je nestao bez traga, što rece Dorde Balaševic, što celoj prici daje cudan ton: ko sad da mu veruje?

Gde je sad tu afera sa Legijinim intervjuom? Naši izvori iz bivše Uprave bezbednosti JNA ne sumnjaju da su Toma Avramov i Ulemek Lukovic bili i ostali u vezi: to je bivšim legionarima nekako svojstveno. Da li je Legija zaista skopskom "Svedoku" dao intervju – oni ne znaju. Ovo što je objavljeno je jednostavno koješta. Zanimljivo je da se u dopisu Ministarstva kulture (potpisao ministar Lecic, 3. jun) okruznom javnom tuziocu kao razlog za trazenje zabrane navodi da bi objavljivanje informacija iz "Svedoka" nanelo "nepopravljive posledice po dosadašnji tok istrage MUP-a Srbije na otkrivanju pocinilaca ubistva premijera Zorana Dindica i time doprinelo podstrekivanju na neposredno nasilje...". Okruzni sud je u obrazlozenju presude bio specificniji: objavljivanje slika okr. Lukovica u uniformi, uz navode da je "vojnik koji je samo izvršavao naredenja", "po nalazenju suda moze predstavljati direktno propagiranje rata i podsticanje na dalje nasilje u smislu ugrozavanja ustavnog poretka...". Tako je sud spasao Ministarstvo, mada i dalje nije jasno zašto je od te budalaštine napravljen sasvim nepotreban slucaj.

Miloš Vasic

Izvor/Source: 'VREME'