250.000 biraca iz dijaspore 

Po prvi put otkad postoji, srpska dijaspora moci ce da glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, zahvaljujuci nedavnim izmenama zakona. Dugogodišnja strahovanja ovdašnjih politicara i javnosti da bi glasovi dijaspore mogli presudno da uticu na politicku scenu Srbije - prema istraživanju „Blica“ - nemaju mnogo osnova u realnosti. Od, kako se procenjuje, najviše dva i po miliona naših ljudi u inostranstvu, na glasanje bi u najboljem slucaju izašlo njih 250.000.- Dijaspora je veoma zadovoljna što joj je omoguceno pravo glasa u zemljama gde živi i na ovaj potez države gleda kao na veoma važan prvi korak u uspostavljanju pokidanih veza matice i njenih gradjana u inostranstvu. Govori se o cetiri miliona, što je preterano. Preciznih podataka nema jer nije bilo popisa, ali procenjuje sa da ih ima oko dva i po miliona, od toga, opet po nekim procenama, svega 10 odsto ima državljanstvo. Kad se od tog broja oduzme broj onih koji zbog udaljenosti ne mogu da glasaju, i kad se zna iz iskustva drugih dijaspora da na izbore izlazi svega 20 do 40 odsto onih koji imaju pravo glasa, broj biraca u inostranstvu veoma je mali - kaže za „Blic“ Slavka Draškovic-Jovanovic, direktorka Kongresa srpskog ujedinjenja. 

Ona istice da je veoma važno „što dijaspora više nije bauk“ i što je napravljen „prvi korak ka integrisanju dijaspore sa maticom zemljom“. 

- Imamo, medjutim, i dve primedbe. Prva je tehnicke prirode i odnosi se na problem udaljenosti. Dijaspora koja živi u SAD, Kanadi ili Australiji i dalje, fakticki, nece moci da ostvari svoje biracko pravo jer doputovati u konzulat u Cikagu, za pojedince koji su hiljadu kilometara daleko, nije mnogo bliže nego otputovati u Srbiju. Trebalo je omoguciti, po odredjenoj strogoj proceduri, glasanje poštom. 

Ona se nada da ce posle ovog prvog koraka, država pokazati još dobre volje i pojednostaviti dobijanje državljanstva za dijasporu, kao i u neko dogledno vreme omoguciti da i dijaspora ima svoje poslanike u parlamentu po ugledu na neke druge zemlje razvijene demokratije koje su to sprovele u delo. 

Slavica Pavkov iz Odeljenja za demografiju Republickog zavoda za statistiku kaže da je Zavod radio i popis koji se odnosi na dijasporu, ali da podatke iz tog popisa treba uzeti s rezervom jer je broj onih koji su se odazvali popisu samo deo ukupnog broja naših gradjana koji su naseljeni u dijaspori. Podatak kojim oni raspolažu odnosi se na broj naših ljudi prijavljenih, u radnom odnosu, sa svojim porodicama, i taj broj je 414.839, od kojih su 264.434 lica srpske nacionalnosti. 

Kao što se veruje da dijaspore ima preko cetiri miliona, tako u javnosti Srbije vlada i uverenje da je ona neobaveštena o situaciji u zemlji. 

- To uopšte nije tacno, narocito danas u vreme satelitske televizije i Interneta. Mnogi u dijaspori bolje su obavešteni o prilikama u zemlji nego neki stanovnici Srbije. Koliko je meni poznato, najveci ugled medju našim ljudima ima Demokratska stranka Srbije zato što se oduvek zalagala za pravo glasa dijaspore i zato što, za razliku od nekih drugih ranije opozicionih stranaka koje su mnogo para od dijaspore uzele, DSS nije nikad naše ljude tamo prevarila - kaže Slavka Draškovic 

Medjutim, Srbobran Brankovic, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Marten bord internešenel“, kaže da su oni nekoliko puta nameravali da istražuju raspoloženje našeg stanovništva u dijaspori, ali da to nisu ucinili i da nemaju nikakvih statistickih podataka. 

Slican odgovor dobili smo i od Srdjana Bogosavljevica, direktora „Stratedžik marketinga“, koji kaže da njegova agencija nikada nije radila istraživanje koje bi se odnosilo na dijasporu jer je „takav poduhvat preskup za naše uslove“, i jer se „ne može izvesti neko ozbiljnije istraživanje“. 

- Ljudi preteruju kada govore o broju naših ljudi ili naših mladih u dijaspori, i ja ne bi govorio o njihovom broju, jer nikakvo ozbiljnije istraživanje nije obavljeno - kaže Bogosavljevic. 

Ambasade s kojima je „Blic“ kontaktirao još nisu dobile uputstva iz Beograda kako da se pripreme za organizovanje izbora. 

- Nismo dobili ni „Službeni glasnik“, ali mogu da kažem da cemo uciniti sve kad budu izbori da ih organizujemo na fer i pošten nacin. Dijaspori mogu da porucim da naša ambasada nece biti produžena ruka nijedne stranke - izjavio je za „Blic“ Mihajlo Kovac, naš ambasador u Becu, gde se procenjuje da ima oko 70.000 naših ljudi, bez tacnih podataka - kao i u ostalim prestonicama - koliko njih ima pravo glasa. 

Uputstva iz Beograda nisu dobili ni u drugim ambasadama s kojima je „Blic“ kontaktirao, jer je, kako ocenjuju naši sagovornici, suviše rano pošto su izmene zakona tek usvojene, a procedura u Ministarstvu spoljnih poslova se mora ispoštovati. 

- Ocekujem da cemo ih blagovremeno dobiti, a sa naše strane cemo izvršiti sve pripreme koje su potrebne da u jednoj ambasadi i pet konzulata organizujemo izbore kad za to dodje vreme - kaže Milovan Božinovic, naš ambasador u Nemackoj. On istice da postoje iskustva drugih zemalja, na primer Hrvatske, koje naša ambasada može da koristi, koje su vec organizovale glasanje dijaspore. U Nemackoj, po tamošnjim podacima, ima oko 630.000 naših ljudi od kojih polovina, oko 300.000, ima državljanstvo SCG. Ako se zna iz iskustva drugih dijaspora, kaže ambasador Božinovic, da na izbore izadje polovina od broja izašlih u matici, onda se može ocekivati da u Nemackoj u najboljem slucaju glasa oko 60.000 ljudi. 

- Ako je tacno da je normom predvidjeno da najviše 2.500 ljudi može da glasa na jednom mestu, to znaci da bismo mi mogli da obezbedimo glasanje za svega 15.000 ljudi, što može biti problem koji bi u uputstvima i kontaktima sa Beogradom trebalo da se blagovremeno reši - ocekuje ambasador Božinovic. 

Svetlana Palic

Višestranacka kontrola birackih odbora 

Naši gradjani u inostranstvu ce ubuduce glasati u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SCG u inostranstvu, dok ce ministarstvo zaduženo za upravu voditi i ažurirati posebnu evidenciju biraca u inostranstvu. 

Prema ovim izmenama, glasanje u inostranstvu traje dva dana i završava se istog dana i casa po lokalnom vremenu koje odgovara završetku glasanja u Srbiji. 

Ministarstvo za unutrašnje poslove Republike Srbije dužno je da u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona dostavi ministarstvu nadležnom za poslove uprave spisak biraca koji imaju boravište u inostranstvu. 

Evidencije biraca izlažu se u ambasadama i konzulatima SCG u inostranstvu. Petnaest dana pre izbora, evidencija biraca u inostranstvu se zakljucuje. 

Amandmanom SPS, koji je prihvacen, u sastav birackog odbora u diplomatsko-konzularnim predstavništvima uci ce i ovlašceni predstavnici stranaka. To, medjutim, nece znaciti slanje partijskih predstavnika u inostranstvo radi kontrole izbora, vec ce stranke ljude koji žive u odredjenoj zemlji u inostranstvu ovlastiti kao svoje predstavnike na birackim mestima u inostranstvu. 


N. M. J.